U nameri da zaustavi sve veću inflaciju, Evropska centralna banka je donela odluku o povećanju EURIBOR-a (referentne kamate u Evrozoni – području država članica Evropske unije koje u novčanom opticaju koriste jedinstvenu evropsku valutu- evro).

U septembru ove godine EURIBOR je dostigao nivo iz 2008. godine, odnosno iznad granice od 4 % (godinama unazad,EURIBOR je bio negativan).

Povećanje visine EURIBOR-a drastično je uticala na visinu cene kredita i rast kamata na domaćem bankarskom tržitu, obzirom na to da je daleko najveći broj ugovora o kreditu indeksiran u evrima sa promenljivom kamatnom stopom koja zavisi od kretanja visine EURIBOR-a.

Narodna banka Srbije, obavljajući svoju funkciju sprovođenja mera za očuvanja finansijske stabilnosti i zaštite korisnika finansijskih usluga, donela je Odluku o privremenim merama za banke koje se odnose na stambene kredite fizičkim licima, objavljenu u Službenom glasniku RS broj 78, dana 12.09.2023. godine (u daljem tekstu Odluka), kojom je ograničila kamatnu stopu za navedenu kategoriju dužnika koji su korisnici prvog stambenog kredita s promenljivom kamatnom stopom, a čiji ugovoreni iznos ne prelazi 200.000 evra i koji su ugovor o kreditu zaključili nakon 30.07.2022. godine. Tim dužnicima je privremeno ograničena nominalna kamatna stopa za narednih 15 meseci, počev od oktobarske rate.

Odluka izazvala je podeljena mišljenja stručne javnosti i otvorila niz pitanja.

Jedna od najčešćih zamerki koje se mogu čuti je ta da se Odluka ograničava samo na prvi stambeni kredit fizičkih lica.

Navedeno ograničenje se može objasniti socioekonomskim razlozima – na ovaj način se štite fizička lica koja na taj način rešavaju stambeno pitanje.

Jedan deo stručne javnosti, smatra da je prilikom donošenja Odluke trebalo imati u vidu i sledeće:
– učešće tzv. keš kredita (gotovinski krediti) u delu ukupnog kreditnog portfolija banaka koji se odnosi na fizička lica je veće od učešća stambenih kredita u tom delu kreditnog portfolija (prema objavljenim podacima za prvo tromesečje 2023. godine Sektora za istraživanje i statistiku NBS) u ukupnim potraživanjima bankarskog sektora po osnovu odobrenih kredita fizičkim licima, gotovinski krediti učestvuju sa oko 43%, dok stambeni krediti učestuju sa 40%;
– razlozi ugovaranja gotovinskih kredita takođe mogu biti rešavanje problema egzistencijalne prirode;
– rok vraćanja gotovinskih kredita je mnogo kraći od stambenih, koji se najčešće ugovaraju za period od 20 – 30 godina. Na taj način, nagli porast EURIBOR može mnogo više da pogodi fizička lica koja su ugovorila gotovinske kredite u periodu vraćanja od 1-2 godine jer će u toku celog perioda otplate snositi trošak porasta varijabilnog dela kamate i procentualno platiti mnogo više od očekivanog iznosa, a imajući u vidu da se predviđa da će se rast EURIBOR zaustaviti u naredinih nekoliko meseci.

Mnogo veća zamerka je činjenica da se ova odluka odnosi samo na fizička lica. Naime, investicioni krediti koje uzimaju privredni subjekti nisu obuhvaćeni ovim merama.

Postavlja se pitanje da li će pravna lica koja uzimaju kredite radi svog poslovanja taj trošak prebaciti na krajnje korisnike usluga, odnosno kupce robe – fizička lica, te da ove mere u krajnjem rezultatu ne idu u korist stanovništvu.

S druge strane, mora se postaviti i pitanje štete koju trpe banke, koje se zadužuju na međubankarskom tržištu i koje snose rizik daljeg rasta EURIBOR- a, koje na osnovu Odluke svojim klijentima – fizičkim licima korisnicima stambenih kredita ne mogu da naplate ratu koja jeste ugovorena kao varijabilna i koja je direktno povezana sa visinom referentne kamatne stope (EURIBOR- a).

Ovde se može postaviti pitanje svrsishodnosti mešanja centralne banke u ugovorni odnos dve strane koje su prihvatile sve klauzule ugovora kao i pitanje da li će ovakvo mešanje u ugovorne odnose biti ozbiljan presedan i u nekim drugim okolnostima.

Treba istaći da su se korisnici kredita indeksiranih u EUR odlučivali za mešovitu ugovornu kamatu, koja uključuje varijabilni deo izražen u EURIBOR koji je dugo bio negativan, jer im je bila povoljnija ali da su time prihvatili i rizik da varijabilni deo u jednom trenutku poraste, a što se i desilo.

Da li država na ovaj način šalje pogrešnu poruku građanima, te umesto da ih podstiče da se bolje informišu o svim odredbama ugovora kome pristupaju i koji ih pravno obavezuje, očekuju od države da ih zaštiti i u nekim budućim sličnim situacijama.
Pored toga, može se očekivati da će banke eventualne gubitke koji će za njih nastupiti reševati na sledeće načine:

• smanjujući broj stambenih kredita u svom portfoliju;
• nudeći građanima samo kredite sa fiksnom kamatnom stopom koju će povećati;
• povećajući druge naknade za usluge banaka.

Eventualno smanjenje plasmana stambenih kredita u opticaju moglo bi ugroziti građevinsku industriju koja se finansira i iz stambenih kredita odobrenih za kupovinu nepokretnosti u izgradnji pa ovakva Odluka može negativno uticati na tu industriju.

S druge strane,Odluka NBS ima svakako i pozitivne efekte.

S obzirom na to da se rast EURIBOR može dalje nastavati, može se desiti da korisnici kredita zahtevaju raskid ugovora zbog promenjenih okolnosti, posebno ukoliko nisu bili adekvatno obavešteni od strane banke o svim rizicima ugovaranja ovakve kamatne stope.

Pored toga, ovakvim merama štite se građani koji imaju stambene kredite i čije bi zarade, koje ne prate povećanje inflacije i rast cena, bile ,,pojedene“ ako bi EURIBOR nastavio da raste, te bi se pojavio problem sa nenaplativim kreditima, jednako problematičnim i za banke (utiče na pogoršanje kvaliteta njihovog kreditnog portfolija), kako i za korisnike kredita (koji svakako imaju interes da reše stambeno pitanje i ne dođu u situaciju da ugovorena sredstva obezbeđenja budu aktivirana).