Novi Zakon o centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika („Sl. Glasnik RS“, br. 19/2025), (u daljem tekstu:“Zakon“), Narodna skupština donela je dana 06. marta 2025. godine.

Iako je početak njegove primene odložen za 18 meseci od dana stupanja na snagu, važno je upoznati se na vreme sa njegovim odredbama, a naročito što će svi subjekti na koje se Zakon primenjuje biti u obavezi da svoje poslovanje usklade sa njegovim odredbama u roku od 60 dana od dana početka primene, odnosno najkasnije do dana 05. novembra 2026. godine.

U odnosu na prethodno doneti Zakon o centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika, Zakon doprinosi većoj transparentnosti u poslovanju registrovanih subjekata na teritoriji Republike Srbije i stvaranju veće doze poverenja u međusobnoj saradnji i poslovanju. Zakonom su, između ostalog, propisani stroži rokovi, sadržane su odredbe kojima je cilj postizanje ažurnijeg i transparentnijeg rada Centralne evidencije stvarnih vlasnika pri Agenciji za privredne registre (dalje: „Centralna evidencija“) i uvedeni su novi prekršaji, kao i primena zaštitnih mera.U nastavku teksta bavićemo se najznačajnijim novinama koje su Zakonom uvedene u odnosu na prethodno doneti Zakon o centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika iz 2018. godine (u daljem tekstu: „Stari Zakon“).

Domen primene Zakona

Zakonom se proširuje njegov domen primene i na trastove kojima se upravlja iz Republike Srbije/kojima se uprava nalazi na teritoriji Republike Srbije, kao i na pravne odnose slične trastu kojima se upravlja iz Republike Srbije/kojima se uprava nalazi na teritoriji Republike Srbije.
Registrovani subjekti koji su obuhvaćeni primenom Zakona imaće obavezu da upišu relevantne podatke u Centralnu evidenciju kao što su pravni oblik registrovanog subjekta, poslovno ime/naziv, adresa sedišta, identifikacioni brojevi (kao što su matični broj i PIB), država porekla (ako se sedište ne nalazi na teritoriji Republike Srbije), kao i vrsta relevantnog poslovnog, odnosno komercijalnog odnosa (za trastove).
Koje registrovane subjekte Zakon ne obavezuje na evidentiranje stvarnog vlasnika?
Zakon, u članu 4, izričito propisuje sve one posebne slučajeve u kojima se stvarni vlasnik ne određuje, odnosno ne evidentira, te ovu obavezu (pored drugih izričito nabrojanih subjekata) neće imati oni registrovani subjekti nad kojima je pokrenut postupak prinudne likvidacije, kao i svi oni registrovani subjekti čiji je osnivač (ili jedini član) Republika Srbija.

Transparentnost u poslovanju

Važan dodatak u odnosu na Stari Zakon jeste uvedena obaveza godišnje provere evidentiranih podataka o stvarnom vlasniku. Registrovani subjekti biće dužni da ažuriraju podatke o stvarnom vlasniku u roku od godinu dana od trenutka vršenja poslednje evidencije podataka. Ažurirani podaci će se dalje potvrđivati u roku od 30 dana od dana izvršenog ažuriranja evidentiranih podataka od strane Centralne evidencije, kao dodatni stepen verifikacije.

U pogledu obaveze čuvanja podataka i dokumenata o stvarnom vlasniku, menja se obaveza Agencije za privredne registre (dalje: „APR“) tako da je APR dužan da podatke i dokumenta čuva u svojim arhivama najmanje pet, a najduže deset godina nakon brisanja registrovanog subjekta iz registra APR.

Ova obaveza tereti i registrovane subjekte, koji su u obavezi da iste ove podatke čuvaju deset godina od dana evidentiranja podataka, odnosno od dana poslednjeg ažuriranja podataka. Registrovani subjekti su po Zakonu obavezni da svu dokumentaciju i podatke dostavljaju na zahtev nadležnih organa u roku od tri dana od dana prijema ovakvog zahteva.

Zakon uvodi i Listu registrovanih subjekata koji nisu izvršili evidentiranje stvarnog vlasnika u Centralnoj evidenciji (dalje:“Lista“). Lista će sadržati podatke o svim onim registrovanim subjektima koji nisu postupili u skladu sa zakonskim odredbama, a to su registrovani subjekti koji u roku od 30 dana od dana osnivanja/brisanja subjekta nisu evidentirali stvarne i tačne podatke o stvarnom vlasniku, kao i one koji u roku od 60 dana od dana početka primene Zakona nisu dostavili odgovarajuću dokumentaciju kojom se potvrđuje položaj stvarnog vlasnika.

Zakon detaljno uređuje proceduru po kojoj su registrovani subjekti dužni da postupaju u slučaju nesaglasnosti podataka o stvarnom vlasniku. Nesaglasnost podataka o stvarnom vlasniku o kojima govori Zakon odnosi se na razlike u podacima o stvarnom vlasniku prikupljene po osnovu Zakona kojim se uređuje sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma i Zakona. Ukoliko se utvrdi da postoji nesaglasnost podataka, registrovani subjekti u obavezi su da Centralnoj evidenciji dostave napomenu o nesaglasnosti, kao i svu dostupnu dokumentaciju na osnovu koje je nesaglasnost utvrđena, i to bez odlaganja, nakon čega će se preduzimati dalji koraci bliže propisani Zakonom.

Prekršaji, zaštitne mere i krivično delo

Zakon uvodi novine i u delu koji se odnosi na kaznene odredbe za nepoštovanje Zakona. Naime, raspon novčanih kazni za propisane prekršaje je ostao nepromenjen ali su uvedeni novi prekršaji, kao i institut zaštitnih mera.

Tako će registrovani subjekti biti kažnjeni za učinjen prekršaj ukoliko istovremeno sa vršenjem evidencije podataka o stvarnom vlasniku ne dostave i svu relevantnu dokumentaciju, u propisanom roku, na osnovu koje je stvarni vlasnik određen, kao i u slučaju kada ne evidentiraju tačne podatke/ne izvrše potvrdu tačnosti i ažurnosti evidentiranih podataka. Registrovani subjekti će dalje biti kažnjeni za učinjen prekršaj ukoliko ne čuvaju dokumentaciju u rokovima propisanim Zakonom.

Novi Zakon donosi nam i novu grupu prekršaja-Prekršaji u slučaju evidentiranja trasta i pravnog odnosa sličnom trastu. Obeležja prekršaja ne razlikuju se značajno od gorenavedenih, a novčane kazne kreću se u rasponu od 500.000,00 do 2.000.000,00 dinara. Za prekršaj učinjen u ovoj grupi biće kažnjeno pravno lice-poverenik trasta, odnosno pravno lice koje je uporedivo sa poverenikom u pravnom odnosu sličnom trastu.

Za propisane prekršaje prema Zakonu mogu se izreći i zaštitne mere. Zaštitne mere izriču se registrovanom subjektu, odnosno povereniku trasta/pravnog lica uporedivom sa poverenikom u pravnom odnosu sličnom trastu. Zaštitne mere ogledaju se primarno u zabrani vršenja određenih delatnosti, a odgovornim licima u registrovanom subjektu u zabrani vršenja određenih poslova koje su obavljali u momentu učinjenog prekršaja. Zaštitne mere izriču se u trajanju od 6 meseci do tri godine, a računajući od dana izvršnosti sudske odluke.

Što se tiče krivičnog dela koje se odnosi na prikrivanje stvarnog vlasnika, Zakonom izmenjen je samo raspon propisane kazne zatvora na period od šest meseci do pet godina.