Evropski Parlament i Savet EU su 2. decembra 2025. godine usaglasili tekst koji predstavlja osnovu nove antikorupcijske direktive, čiji je cilj dalje jačanje borbe protiv korupcije u EU. Direktiva će zameniti dva ranija EU propisa: Okvirnu odluku o korupciji u privatnom sektoru iz 2003. godine i Konvenciju iz 1997. godine o korupciji koja uključuje zvaničnike EU ili države članica EU. Reč je o prvom sveobuhvatnom pokušaju da se na nivou EU ujednače krivičnopravni standardi u vezi sa korupcijom i u javnom i privatnom sektoru, istakne neophodnost proaktivnog upravljanja koruptivnim rizicima i osigura viši stepen antikorupcijske usklađenosti u privrednom poslovanju.

Predloženi tekst Direktive, čije formalno usvajanje se uskoro očekuje, jasno pokazuje u kom pravcu se evropski pravni okvir razvija i kakve će se promene odraziti i na kompanije koje posluju sa EU partnerima, uključujući i one iz Srbije.

Cilj ovog teksta je da pruži pregled najvažnijih novina koje ova Direktiva donosi i da ukaže šta kompanije i drugi privredni subjekti u Srbiji treba da očekuju i preduzmu u smislu usklađenosti.

Zašto EU uvodi novu antikorupcijsku direktivu?

Dosadašnji pravni okvir za borbu protiv korupcije u EU je bio fragmentiran i zasnovan na aktima koji više ne odgovaraju savremenim oblicima poslovanja i složenim korporativnim strukturama.

Nova direktiva ima tri osnovna cilja. Prvi je ujednačavanje definicija krivičnih dela korupcije u svim državama članicama. Drugi je jačanje odgovornosti, posebno kroz jasne i odvraćajuće sankcije za pravna lica. Treći je isticanje važnosti prevencije i sistemskog upravljanja rizicima, a ne samo izricanja kazni nakon što do nepravilnosti dođe.

Ovim pristupom EU jasno poručuje da se korupcija sve više posmatra kroz prizmu zaštite integriteta poslovanja i korporativne odgovornosti, a ne samo kao problem u javnom sektoru.

Koje su ključne novine koje Direktiva donosi?

• Ujednačene definicije koruptivnih krivičnih dela

Usaglašeni tekst predviđa da države članice moraju svojim nacionalnim zakonodavstvom jasno i ujednačeno definisati koruptivna krivična dela i predvideti odgovarajuće sankcije. Reč je pre svega, o sledećim krivičnim delima: aktivno i pasivno primanje i davanje mita u javnom i privatnom sektoru, pronevera u javnom i privatnom sektoru, trgovina uticajem, ometanje pravde u vezi sa koruptivnim krivičnim delima i nezakonito bogaćenje u vršenju javne funkcije. Predložene zaprećene maksimalne kazne zatvora se kreću od najmanje tri do najmanje pet godina, zavisno od vrste krivičnog dela.

Za privredne subjekte je posebno važno to što se korupcija u privatnom sektoru izjednačava sa korupcijom u javnom sektoru, čime se značajno proširuje prostor za inkriminaciju protivpravnih radnji.

• Krivičnopravna odgovornost i sankcije za pravna lica

Jedna od najvažnijih novina ove Direktive je jasno uspostavljanje krivičnopravne odgovornosti pravnih lica. Prema predloženom tekstu, države članice će biti u obavezi da svojim zakonodavstvom predvide da kompanije mogu biti odgovorne ako je koruptivno delo izvršeno u njihovu korist, uključujući i situacije u kojima je delo izvršilo odgovorno lice u pravnom licu.

Predložene sankcije obuhvataju visoke novčane kazne koje se vezuju za ukupan globalni prihod kompanije (3-5%) ili značajne fiksne iznose (24-40 miliona eura) u zavisnosti od vrste krivičnog dela. Cilj je da kazne budu stvarno odvraćajuće, a ne simbolične. Pored novčanih kazni, predložena je mogućnost izricanja i drugih ograničavajućih mera u vezi sa poslovanjem, kao što su isključenje iz postupaka javnih nabavkim, dodele koncesija ili ukidanje dozvola. Prilikom odmeravanja kazne kao olakšavajuća okolnost može biti uzeto postojanje programa usklađenosti poslovanja kompanije pod uslovom da nije samo formalnost.

• Nadležnost

Direktiva definiše u kojim slučajevima država članica ima nadležnost da postupa i obavezna je da pokrene postupak. Kao opšte pravilo, države članice imaju jurisdikciju nad deliktima učinjenim na njihovoj teritoriji ili kada je učinilac državljanin te države.

Pored toga, svaka država članica može odlučiti da proširi svoju jurisdikciju na dela izvršena izvan njene teritorije, ukoliko:

• učinilac ima prebivalište na njenoj teritoriji,
• je deliktna radnja učinjena protiv nekog od njenih državljana ili lica stalno nastanjenih na njenoj teritoriji,
• je deliktna radnja učinjena u korist pravnog lica registrovanog na njenoj teritoriji,
• je deliktna radnja učinjena u korist pravnog lica u vezi sa bilo kojom poslovnom aktivnošću koja se u celosti ili delimično obavlja na njenoj teritoriji.

• Prevencija kao sistemska obaveza

Predloženi tekst Direktive ne reguliše samo represivnu borbu protiv korupcije. Predviđa obavezu država članica da razvijaju nacionalne strategije za borbu protiv korupcije, jačaju institucije zadužene za prevenciju i obezbede efikasne mehanizme za prijavljivanje i zaštitu lica koja ukazuju na korupciju.

Zašto je Direktiva važna za kompanije i druge privredne subjekte u Srbiji?

Iako su ove obaveze formalno odnose pre svega na države članice EU, njihov praktični efekat se direktno prenosi na kompanije unutar ali i izvan EU, kroz regulatorna očekivanja, ugovorne zahteve i standarde dobre poslovne prakse.

Kompanije registrovane u EU koje posluju i izvan granica Unije biće u obavezi da aktivno upravljaju korupcijskim rizicima, ne samo interno, već i u širem spektru poslovnih odnosa, uključujući dobavljače, podizvođače, distributere, agente, konsultante i druge poslovne partnere iz država nečlanica.

Za kompanije i druge privredne subjekte u Srbiji to znači da će antikorupcijska usklađenost sve češće biti uslov za saradnju, a ne samo dodatna prednost.

Standardne ugovorne klauzule, zahtevi za internim pravilima, upitnici, provere i revizije postaju standardni deo poslovnih odnosa sa EU partnerima.

Šta kompanije treba da preduzmu u smislu usklađenosti?

          a) Razumevanje sopstvenih rizika

Prvi i najvažniji korak jeste adekvatna procena oblasti u kojima postoji povećani rizik od korupcije. Procena rizika je uslovljena različitim faktorima kao što su: privredna delatnost, tržišni uslovi, vrste klijenata, korišćenje posrednika, odnosi sa javnim sektorom, itd.

Za mala i srednja preduzeća ovo ne mora biti posebno kompleksan proces, ali mora biti sproveden ciljano i mora biti dokumentovan.

          b) Uspostavljanje jasnih antikorupcijskih pravila

Kompanije bi trebalo da uspostave osnovna interna pravila koja zabranjuju davanje i primanje mita, neprimerene poklone, skrivene provizije i sukob interesa.

Ova pravila treba da budu prilagođena poslovnoj praksi i lako razumljiva svim zaposlenima.

          c) Upravljanje odnosima sa trećim stranama

Poseban fokus treba staviti na dobavljače, podizvođače, distributere, agente, konsultante i druge posrednike. Neophodno je znati s kim se posluje, pod kojim uslovima i uz koje zaštitne mehanizme.

Antikorupcijske ugovorne klauzule i pravo na raskid ugovora u slučaju povrede pravila postaju deo standardne poslovne prakse.

          d) Uloga menadžmenta i edukacija

Predloženi tekst direktive jasno odražava očekivanje da odgovornost za integritet dolazi sa vrha organizacije. Suzbijanje korupcije nije samo pravno ili pitanje usklađenosti, već i pitanje upravljanja organizacijom.

Kratke i ciljane obuke često imaju veći efekat od formalnih i neprimenjenih internih regulativa i politika.

          e) Otvoreni kanali za prijavljivanje nepravilnosti

Kompanije koje imaju jasan i bezbedan mehanizam za prijavljivanje nepravilnosti koji zaposlenima i saradnicima omogućava poverljivo ili anonimno prijavljivanje, garantuje zaštitu od odmazde i obezbeđuje nezavisno postupanje po prijavama, lakše prepoznaju probleme u ranoj fazi i smanjuju rizik nastupanja ozbiljnih posledica, pre svega reputacionog rizika.

Zaključak

Predloženi tekst nove antikorupcijske direktive EU jasno pokazuje da EU podiže lestvicu kada je reč o standardima u pogledu odgovornosti kompanija za koruptivne prakse i upravljanja korupcijskim rizicima. Za kompanije i druge privredne subjekte u Srbiji poruka je jasna. Antikorupcijska usklađenost postaje deo tržišnih očekivanja i preduslov poverenja u poslovnim odnosima sa EU partnerima. Pravovremena, proporcionalna i realna priprema za procenu rizika, uspostavljanje i implementacija standarda biće ključne prednosti u poslovanju u narednom periodu.